Šta je zajednička pažnja?
Zajednička pažnja (na eng. joint attention) predstavlja sposobnost deteta da koordiniše pažnju između sebe, druge osobe i predmeta ili događaja, u nameri da sa drugom osobom deli svoja interesovanja, osećanja i iskustva (Bakeman & Adamson, 1984). Na primer, za dete koje mami spontano pokazuje avion na nebu, kažemo da koordiniše pažnju između sebe, mame i aviona. Ono dakle, svoju pažnju sa aviona usmerava ka mami kako bi i njoj skrenulo pažnju na avion, pa potom po pravilu, ponovo svoju pažnju usmerava na avion. Kada dete naizmenično usmerava svoju pažnju sa aviona na mamu, pa ponovo sa mame na avion, mami postaje jasno da joj dete pokazuje avion. Ovo bi bio elegantan primer jedne epizode zajedničke pažnje inicirane od strane deteta, u kojoj dete deli svoje trenutno interesovanje i zanimljivo iskustvo sa mamom.
Kako dete koordiniše pažnju između sebe, druge osobe i objekata, odnosno događaja?
Tako što dete koristi gestove, kao što su naizmenično usmeravanje pogleda između osobe i objekta/događaja, pokazivanje kažiprstom, pokazivanje prinošenjem objekta, davanje objekta itd. (Charman, 2003). Iz prethodnog primera, vidimo da dete svoju zainteresovanost za avion, deli sa mamom pomoću naizmeničnog usmeravanja pogleda između aviona i mame, i pokazivanja kažiprstom na avion. Tokom prve godine, dete uporedo sa gestovima koristi i vokalizaciju, a kasnije i govor.
Iniciranje zajedničke pažnje
Kao i jezik, i zajednička pažnja ima svoju eskpresivnu i receptivnu formu. Ekspresivna forma podrazumeva iniciranje zajedničke pažnje od strane deteta, kao u primeru sa avionom. Dakle, dete koristi gestove kako bi usmerilo pažnju druge osobe ka objektu, događaju ili ka sebi (Mundy, 2013). Razlog zbog kojeg dete to čini je želja da svoje interesovanje i prijatno iskustvo, kao i svoju ushićenost, podeli sa drugom osobom.
Reagovanje na zajedničku pažnju
Iniciranje zajedničke pažnje nije isključivo rezervisano samo za dete. Recimo, dok mama i tata šetaju parkom sa detetom, oni mu često pokazuju na drugu decu, ptice, drveće, cveće, autobus, lopte, trotinete, itd. Na ovaj način, mama i tata dele svoja interesovanja i prijatna iskustva sa detetom. Oni u stvari žele da detetovu pažnju usmere ka nečemu što je njima interesantno i prijatno. U ovom slučaju kažemo da su roditelji ti koji iniciraju zajedničku pažnju, koristeći gestove poput naizmeničnog usmeravanja pogleda između deteta i objekata/događaja i pokazivanja kažiprstom. A šta dete neurotipičnog razvoja radi kada njegovi roditelji iniciraju zajedničku pažnju? Dete po pravilu vrlo rado usmerava pogled ka svemu što mu roditelji pokazuju i ka čemu gledaju. Dakle prati njihov pokazni gest i pogled. U ovom slučaju kažemo da dete reaguje na zajedničku pažnju. Reagovanje na zajedničku pažnju je receptivna forma zajedničke pažnje (Mundy, 2013).
Na kom uzrastu se razvija zajednička pažnja?
Otprilike negde oko 9-og meseca života, deca neurotipičnog razvoja su u stanju i da iniciraju zajedničku pažnju, i da reaguju na zajedničku pažnju koju inicira druga osoba (Mundy, 2013). Drugim rečima, u stanju su da uz pomoć gestova, sa drugom osobom dele svoja interesovanja, iskustva i osećanja, ali i da prate gestove druge osobe koja sa njima deli svoja interesovanja, osećanja i iskustva (npr. dete usmerava pogled ka mestu/događaju/objektu u koji gleda druga osoba, ili na koje pokazuje). Obe sposobnosti (iniciranje i reagovanje) nastavljaju da se razvijaju i tokom druge godine (Mundy, 2013), tako da dete vremenom postaje sve veštije kako u iniciranju zajedničke pažnje, tako i u reagovanju na zajedničku pažnju koju inicira druga osoba. Međutim, da li se baš kod sve dece zajednička pažnja razvija skladno? Odgovor na ovo pitanje potražite u našem autorskom tekstu pod nazivom Zajednička pažnja i autizam.
- Bakeman, R., & Adamson, L. B. (1984). Coordinating attention to people and objects in mother-infant and peer-infant interaction. Child Development, 55 (4), 1278-1289.
- Charman, T. (2003). Why is joint attention a pivotal skill in autism?. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B: Biological Sciences, 358(1430), 315-324.
- Mundy, P. (2013). RJA/IJA (Initiating/Responding to Joint Attention. In F. R. Volkmar (Ed.). Encyclopedia of Autism Spectrum Disorders (pp. 2609-2616). New York: Springer.