Specifični poremećaj učenja

 Šta je specifični poremećaj učenja?

Specifični poremećaj učenja je neurorazvojni poremećaj koji karakterišu poteškoće sa učenjem i upotrebom akademskih veština. Poteškoće se postojano manifestuju na najmanje jedan od nekoliko navedenih načina, i to u periodu od najmanje šest meseci, uprkos pokušajima da se putem intervencije prevazidju postojeće poteškoće (Kriterijum A):

Čitanje i razumevanje pročitanog

  1. Netačno ili sporo, i naporno čitanje reči (npr. netačno, sporo ili nesignurno čitanje reči naglas; često nagađanje reči; poteškoće sa izgovaranjem reči).
  2. Otežano razumevanjem pročitanog (npr. tačno čita tekst, ali ne razume delove teksta, odnos (veze), zaključke, ili dublje značenje pročitanog).
  3. Poteškoće sa izgovaranjem/imenovanjem slova pri čitanju reči (npr. mogu dodavati, izostavljati, ili zamenjivati samoglasnike (vokale) i suglasnike (konsonante).

Pisanje

  1. Pisanje je praćeno poteškoćama (npr. pravi višestruke gramatičke ili interpunkcijske greške unutar rečenica; slaba organizacija paragrafa; nema jasnoće pri pisanom izražavanju ideja).

Matematičke veštine

  1. Prisutne su poteškoće sa usvajanjem osećaja (smisla) za broj, činjenica vezanih za brojeve ili računanja (npr. slabo razumevanje brojeva, njihovih veličina, i odnosa među njima; broji na prste pri sabiranju jednocifrenih brojeva umesto da se priseti matematičke činjenice (rezultata) kao njegovi vršnjaci; „izgubi“ se usred računanja, pri čemu može da promeni proceduru).
  2. Teškoće sa matematičkim rezonovanjem (npr. ima velike poteškoće sa primenom matematičkih koncepata, činjenica, ili procedura pri rešavanju kvantitativnih (količinskih) problema (sve prema APA, 2013).

Specifični poremećaj učenja podrazumeva postojanje perzistentnih poteškoća sa učenjem ključnih akademskih veština. To su tačno i fluentno (tečno) čitanje reči, razumevanje pročitanog, pisanje, spelovanje (sricanje), računanje i matematičko rezonovanje (rešavanje matematičkih problema). Poteškoće sa učenjem ključnih akademskih veština mogu uticati i na loš uspeh iz drugih predmeta (APA, 2013).

Koji su još neophodni kriterijumi za dijagnozu?

Za dijagnozu specifičnog poremećaja učenja neophodno je da su ispunjena i sledeća tri kriterijuma.

Kriterijum B

Neophodno je da je nivo usvojenosti akademske veštine sa čijim učenjem dete ima poteškoće, značajno ispod očekivanog za njegov kalendarski uzrast. Uslov je i da poteškoće značajno ometaju akademsko ili radno funkcionisanje, ili svakodnevne aktivnosti. Poteškoće sa učenjem akademskih veština su po pravilu praćene i niskim akademskim uspehom. Međutim, moguće je da dete koje ima poteškoće sa učenjem akademskih veština ima prosečan akademski uspeh u skladu sa uzrastom. To se dešava uz izuzetno visok nivo truda i veliku podršku (APA, 2013).

Kriterijum C

Potrebno je da se poteškoće sa učenjem manifestuju tokom školskog uzrasta. Međutim, one ne moraju biti ispoljene u punoj meri sve dok zahtevi za akademskom veštinom sa čijim učenjem dete ima poteškoće, ne prevazidju individualne kapacitete. Na primer, u uslovima kada je vreme za test ograničeno; kada se zahteva čitanje ili pisanje složenih tekstova u kratkom roku; u slučaju prekomernog akademskog opterećenja, i sl (APA, 2013).

Kriterijum D

Neophodno je isključiti mogućnost da su poteškoće sa učenjem rezultat intelektualne ometenosti, nekorigovanih problema sa vidom ili sluhom, drugih mentalnih ili neuroloških poremećaja, psihosocijalnih nedaća, nepoznavanja jezika na kome se dete podučava, ili posledica neadekvatnog podučavanja. Poteškoće sa učenjem mogu da budu ograničene na jednu akademsku veštinu. Na primer, dete može imati poteškoće samo sa računanjem, a ne i sa drugim akademskim veštinama (APA, 2013).

Kada se obično prepoznaje specifični poremećaj učenja?

Specifični poremećaj učenja se obično prepoznaje nakon polaska u školu. Razlog je u tome što se od deteta tada očekuje da nauči da čita, piše i računa. Na predškolskom uzrastu mozemo da uočimo postojanje izvesnih prekursora budućeg specifičnog poremećaja učenja. To mogu biti zaostajanje ili deficiti u govorno-jezičkom razvoju, poteškoće sa rimovanjem, brojanjem i finom motorikom. U nekim slučajevima deca odbijaju da se angažuju u učenju, ili ispoljavaju opoziciono ponašanje (prkos, ljutnju i sl.). Tokom različitih životnih perioda, osobe sa specifičnim poremećajem učenja mogu imati epizode anksioznog poremećaja, telesnih tegoba i paničnog napada. U Tabeli 1 su prikazani simptomi specifičnog poremećaja učenja u različitim životnim dobima (APA, 2013).

Tabela 1 – Simptomi specifičnog poremećaja učenja

Predškolski uzrast

Osnovnoškolski uzrast

Adolescencija i odraslo doba

Manjak interesovanja za igru sa glasovima (npr. ponavljanje, rimovanje).

Poteškoće sa učenjem pesama za decu.

Bebeći govor.

Pogrešan izgovor reči.

Poteškoće sa upamćivanjem imena slova, brojeva, ili dana u nedelji.

Poteškoće sa prepoznavanjem slova u svom imenu.

Poteškoće sa učenjem brojanja.

Nemogućnost prepoznavanja i pisanja slova.

Nemogućnost pisanja sopstvenog imena.

Izmisljanje slova pri spelovanju (sricanju).

Poteškoće sa podelom izgovorene reči na slogove (npr. „maca“ na „ma“ i „ca“).

Poteškoće sa prepoznavanjem reči koje se rimuju (npr. rak, mrak i sl.).

Poteškoće sa povezivanjem slova i glasova (npr. slovo „A“ sa glasom „A“).

Nemogućnost prepoznavanja fonema (glasova) (npr. među ponuđenim rečima „pas“, „čovek“ i „auto“, ne zna koja počinje istim glasom kao reč „avion“).

Značajne poteškoće sa učenjem povezanosti između slova i glasova (npr. slovo „A“ sa glasom „A“).

Poteškoće sa učenjem tečnog čitanja reči.

Poteškoće sa učenjem spelovanja (sricanja).

Poteškoće sa učenjem matematičkih činjenica.

Glasno čitanje je sporo, netačno i naporno.

Poteškoće sa razumevanjem veličine koju reprezentuju brojevi, bilo izgovoreni ili napisani.

Poteškoće sa prepoznavanjem fonema (glasova) i manipulacijom fonemama (glasovima).

Nemogućnost čitanja jednosložnih reči (npr. zec ili put).

Greške pri čitanju usled poteškoća sa povezivanjem glasova sa slovima.

Poteškoće sa sekvencioniranjem (praćenjem redosleda) brojeva i slova.

Poteškoće sa upamćivanjem činjenica o brojevima ili procedura neophodnih za računanje (sabiranje, oduzimanje itd.).

Deca mogu da se žale da im je teško da čitaju ili računaju, i mogu to izbegavati.

Pogrešno izgovaranje ili preskakanje delova dugih, višesložnih reči  (npr. „komter“ umesto „kompjuter“, „loptata“ umesto „lopata“).

Dete zbunjuju reči koje slično zvuče (npr „vetar“ umesto „metar“).

Poteškoće sa upamćivanjem datuma, imena i telefonskih brojeva.

Poteškoće sa završavanjem domaćih zadataka i testova, na vreme.

Slabo razumevanje pročitanog, uz sporo, naporno i netačno čitanje, ili bez poteškoća sa čitanjem

Poteškoće sa čitanjem predloga, veznika, zamenica i sl.

Veoma slaba sposobnost spelovanja (sricanja), i slab pisani rad.

Dete prvi deo reči čita tačno, a zatim počne da nagađa (npr. reč „kruška“ čita kao „krug“).

Strah od čitanja naglas ili odbijanje čitanja naglas.

Dekodiranje (izgovor) napisanih reči može biti u redu, ali je čitanje i dalje sporo i naporno.

Postoje značajni problemi sa razumevanjem pročitanog, i sa pisanim izražavanjem (uključujući i loše spelovanje (sricanje)).

Slaba ovladanost matematičkim činjenicama ili veštinom rešavanja matematičkih problema.

Postoje brojne greške pri spelovanju (sricanju), a čitanje pojedinačnih reči i tekstova je sporo i sa mnogo napora, sa problematičnim izgovorom višesložnih reči.

Postoji česta potreba za ponovnim čitanjem pisanog materijala kako bi se bolje razumeo, ili kako bi se razumela glavna ideja, i prisutne su poteškoće sa formulacijom zaključka iz pisanih tekstova.

Izbegavanje aktivnosti u kojima se zahteva čitanje ili računanje, bilo da se radi o aktivnostima koje su povezane sa poslom ili se upražnjavaju u slobodno vreme, uz korišćenje alternativnih pristupa u vidu softvera/uredjaja za konverziju teksta u govor ili govora u tekst, audio-knjiga i sl. 

Poteškoće sa formulisanjem zaključaka na osnovu numeričkih (brojčanih) informacija iz poslovnih, pisanih dokumenata.

Funkcionalne posledice

Specifični poremećaj učenja može imati brojne negativne funkcionalne posledice tokom različitih životnih perioda. Neke od njih bi bile loše postignuće u školi i odustajanje od daljeg obrazovanja. Na primer, od pohađanja srednje škole i fakulteta. Nemogućnost pronalaženja posla, niski prihodi, visok nivo stresa i narušeno mentalnog zdravlja takođe mogu biti funkcionalne posledice (APA, 2013).

Specifični poremećaj učenja i pridruženi poremećaji

Specifični poremećaj učenja može biti udružen sa deficitom pažnje i poremećajem hiperaktivnosti (ADHD), poremećajem komunikacije, razvojnim poremećajem koordinacije i autizmom.  Anksiozni i depresivni poremećaj takođe mogu biti pridruženi specifičnom poremećaju učenja (APA,2013).

Literatura

  • American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-5®). American Psychiatric Pub.