Zašto je važna socijalna motivacija?
Za skladan razvoj svakog malog deteta ne postoji ništa važnije od interakcije sa ljudima. Za decu neurotipičnog razvoja, socijalne interakcije su najveći izvor zadovoljstva, veći od bilo čega drugog. Tokom socijalnih interakcija malo dete ima priliku da posmatra sve što ljudi rade, da posmatra njihovu neverbalnu komunikaciju i izraze lice, da sluša i koristi jezik kojim se govori u njegovom okruženju. Kroz interakciju sa ljudima dete stiče socijalne i komunikacione veštine, uči da se igra, da ispoljava i reguliše emocije. Za optimalno socijalno učenje i skladan razvoj neophodno je da dete želi da pažnju prioritetno usmerava ka ljudima i svemu što oni rade, da želi da učestvuje u socijalnim interakcijama, i da želi da uspostavlja i održava socijalne veze. Jer dete uči posmatrajući druge ljude i kroz interakciju sa drugima. Znanja i iskustva koja dete stiče tokom socijalnih interakcija imaju formativni utucaj na njegov razvoj.
Koje su posledice snižene socijalne motivacije?
Deca sa autizmom su uglavnom više zainteresovana za interakciju sa objektima, nego za interakciju sa ljudima. Kada dete ne obraća mnogo pažnje na ljude i na ono što ljudi rade, kada ima manjak želje za socijalnim interakcijama, i za uspostavljanje i održavanje socijalnih veza, dete propušta brojne prilike za učenje socijalnih, emocionalnih, komunikacionih i praktičnih veština. Takođe, propušta prilike za učenje jezika i veština igre, i razvoj sociokognitivnih i intelektualnih veština. Veliki broj propuštenih prilika za učenje i sticanje iskustava doprinosi sporijem razvoju dece sa autizmom (Rogers, Dawson & Vismara, 2012). Jedna od najvećih svetskih stručnjakinja za autizam, Džeraldina Doson sa Univerziteta Djuk (SAD), navodi da sniženo interesovanje za ljudska lica, glasove, pokrete, gestove i ostale ljudske reakcije, u periodu ranog razvoja, za posledicu ima poremećaj u specijalizaciji regiona mozga koji su zaduženi za procesiranje ljudskog lica i jezičkih informacija (Dawson et al., 2005).
Da li je dovoljno samo biti okružen ljudima?
Deca sa autizmom su od samog rođenja okružena ljudskim licima i glasovima. Osim toga, stalno su u nekoj vrsti interakcija sa roditeljima. Međutim, puka izloženost licima i glasovima nije dovoljna. Za adekvatnu specijalizaciju regiona mozga koji učestvuju u procesiranju lica i jezičkih informacija, nužno je da se stimulacija odvija u kontekstu socijalnih interakcija (Dawson et al., 2005).
Kako dete postaje ekspert za jezik i procesiranje informacija sa lica?
Dete neurotipičnog razvoja će od samog rođenja aktivno tragati za jezičkim informacijama i licima. To će činiti tako što će svakodnevno inicirati veliki broj interakcija sa svojim roditeljima i drugim osobama. Međutim, dete će biti voljno i da prihvati različite „pozive“ za interakcijom od roditelja i drugih. Tako će dete u jednom socijalnom i interaktivnom kontekstu imati nebrojeno mnogo prilika za posmatranjem ljudskih lica. Kao i mnogo prilika za afektivnom, verbalnom i neverbalnom komunikacijom sa svojim bližnjima. Vremenom će dete usled brojnih interakcija sa roditeljima i bliskim osobama, koje će se pri tome sve vreme odvijati u socijalnom kontekstu, postati, kako to Dosonova (Dawson et al., 2005) kaže, pravi eksprert za jezik i prepoznavanje i razumevanje informacija sa lica.
Dete kao ekspert za jezik i procesiranje lica
Dete neurotipičnog razvoja je već krajem prve godine života u stanju da usmeri pogled ka mestu u kome gleda druga osoba. Krajem prve godine dete reaguje na emocije koje percipira na licu druge osobe (Ward & Bernier, 2013). Sposobnost brzog prepoznavanja i razumevanja informacija sa lica, detetu će omogućiti da razume šta druge osobe osećaju, misle, znaju, žele, veruju, nameravaju i sl. Tako će dete biti u stanju da razume ponašanje drugih osoba. Moći će da predviđa ponašanje ljudi, kao i da upravlja svojim ponašanjem. Umeće i da efikasno uspostavlja i održava interakcije sa drugim ljudima, što će za konsekvencu imati sticanje ogromnog znanja o socijalnom svetu, i o mnogo čemu drugom.
Deca sa autizmom i procesiranje lica
Istraživanja ukazuju na to da deca sa autizmom imaju značajne poteškoće sa prepoznavanjem i razumevanjem informacija sa lica. Deca sa autizmom imaju značajne poteškoće i sa različitim oblicima socijalnog ponašanja koji su blisko povezani sa percepcijom lica. To su na primer uspostavljanje kontakta pogledom, zajednička pažnja, socijalna usmerenost, imitacija izraza lica, prepoznavanje lica i reagovanje na emocije drugih osoba (Ward & Bernier, 2013).
Da li sva deca sa autizmom imaju nisku socijalnu motivaciju?
Deca sa autizmom se međusobno razlikuju u odnosu na stepen socijalne motivacije. Neka deca ne pokazuju ni najmanje interesovanje za socijalni svet, a mogu i aktivno izbegavati socijalne interakcije. Pojedina deca sa autizmom pokazuju izvestan stepen zainteresovanosti za socijalne interakcije, i uopšte za socijalni svet. Tako i pored izrazitih poteškoća sa iniciranjem socijalnih interakcija, neka deca mogu biti voljna da se pridruže interakcijama koje iniciraju druge osobe. Postoje deca koja će želeti da iniciraju interakcije sa drugom decom, ali će to činiti na neobičan način. Mogu se sresti i deca čiju pažnju u nekom socijalnom kontekstu neće u potpunosti apsorbovati objekti i njihova ograničena interesovanja, već će pokazivati interesovanje i za ljude kojima su okruženi.
Da li je nivo socijalne motivacije povezan sa ishodom rane intervencije?
Brojna istraživanja pokazuju da deca sa autizmom koja pokazuju izvestan stepen interesovanja za socijalne interakcije i čiju pažnju u izvesnoj meri privlače i ljudi a ne samo objekti, značajno više napreduju tokom rane intervencije nego deca sa autizmom koja su sklona osamljivanju, koja izbegavaju socijalne interakcije i čiju pažnju gotovo u potpunosti apsorbuju objekti, i njihova stereotipna i ograničena interesovanja. Američki autori su nedavno publikovali rad u kojem su pokazali da deca sa autizmom koja imaju veći stepen socijalne motivacije vremenom razvijaju bolji ekspresivni govor (Su et al., 2020). Nešto slično su još 2001. godine ustanovili Bruk Ingersol i saradnici. Nakon nekoliko meseci tretmana, deca sa autizmom koja su izbegavala socijalne interakcije sa vršnjacima su imala daleko lošiji jezički razvoj u poređenju sa decom sa autizmom koja su pokazivala interesovanje za interakciju sa vršnjacima (Ingersol et al., 2001).
I još malo istraživanja…
Nedavno je objavljeno istraživanje koje je sprovedeno u Švajcarskoj. Podaci govore da deca sa autizmom čiju pažnju u izvesnoj meri privlače i socijalni stimulusi (deca koja su prikazana na video snimku), brže stiču socijalne i komunikacione veštine (veštine socijalne komunikacije) u odnosu na decu čiju pažnju u najvećoj meri apsorbuju objekti (Robain et al., 2020). Napredovanje u oblasti socijalne komunikacije ujedno znači i ublažavanje kliničke slike autizma. Frenčini i sar. (Franchini et al., 2016) ukazuju na mogućnost postepenog ublažavanja kliničke slike autizma kod dece koja pokazuju veće interesovanje za socijalne stimuluse. U konkretnom istraživanju to je bio slučaj sa decom kojoj su u dobroj meri bili atraktivni i snimci dece koja plešu, a ne samo snimci objekata. Ova deca su imala i bolje razvijene socijalne i komunikacione veštine u odnosu na decu sa autizmom čija je pažnja više bila usmerena ka objektima, nego ka socijalnim stimulusima.
Socijalna motivacija kao važan cilj u ranoj intervenciji
Jedan od najvažnijih ciljeva u ranoj intervenciji je osnažiti socijalnu motivaciju deteta sa autizmom. Dakle, „probuditi“ i/ili osnažiti njegovu zainteresovanost za socijalni svet; „probuditi“ i/ili osnažiti njegovu želju za posmatranjem ljudi i svega što ljudi rade; želju za oponašanjem ljudi i želju za socijalnim interakcijama, i na kraju, „probuditi“ i/ili osnažiti želju za uspostavljanje i održavanje socijalnih kontakata, na primer, u formi prijateljskih veza.
Kako osnažiti socijalnu motivaciju dece sa autizmom?
Uvreženo je mišljenje među pojedinim roditeljima i stručnjacima koji se bave dečjim razvojem da je za osnaživanje socijalne motivacije dovoljno da deca sa autizmom budu u neposrednoj blizini svojih vršnjaka neurotipičnog razvoja. Međutim, naše višegodišnje iskustvo u radu sa decom sa autizmom i podaci iz literature nam govore drugačije. Naime, „buđenje“ i/ili osnaživanje interesovanja za socijalni svet i socijalne interakcije kod dece sa autizmom zahteva planiranu i sistematičnu primenu određenih strategija, procedura i postupaka tokom samog tretmana. Međutim, ne samo na tretmanu u nekom terapeutskom centru, nego i u kućnim uslovima, vrtiću i školi. I za kraj, važno je napomenuti da postoji nekoliko pristupa koji su se pokazali naročito efikasnim u osnaživanju socijalne motivacije. O njima ćemo detaljno govoriti u nekom od narednih tekstova.
Literatura
- Dawson, G., Webb, S. J., Wijsman, E., Schellenberg, G., Estes, A., Munson, J., & Faja, S. (2005). Neurocognitive and electrophysiological evidence of altered face processing in parents of children with autism: implications for a model of abnormal development of social brain circuitry in autism. Development and Psychopathology, 17(3), 679-697.
- Franchini, M., Wood de Wilde, H., Glaser, B., Gentaz, E., Eliez, S., & Schaer, M. (2016). Brief report: A preference for biological motion predicts a reduction in symptom severity 1 year later in preschoolers with autism spectrum disorders. Frontiers in Psychiatry, 7, 143.
- Ingersoll, B., Schreibman, L., & Stahmer, A. (2001). Brief report: Differential treatment outcomes for children with autistic spectrum disorder based on level of peer social avoidance. Journal of Autism and Developmental Disorders, 31(3), 343.
- Robain, F., Franchini, M., Kojovic, N., de Wilde, H. W., & Schaer, M. (2020). Predictors of treatment outcome in preschoolers with autism spectrum disorder: an observational study in the greater Geneva area, Switzerland. Journal of Autism and Developmental Disorders, 50(11), 3815-3830.
- Rogers, S. J., Dawson, G., & Vismara, L. A. (2012). An Early Start for Your Child with Autism: Using Everyday Activities to Help Kids Connect, Communicate, and Learn. New York: The Guilford Press.
- Su, P. L., Rogers, S. J., Estes, A., & Yoder, P. (2021). The role of early social motivation in explaining variability in functional language in toddlers with autism spectrum disorder. Autism, 25(1), 244-257.
- Ward, T., Bernier, R (2013). Face perception. In F. R. Volkmar (Ed.). Encyclopedia of Autism Spectrum Disorders (pp. 1215-1222). New York: Springer.