Site icon Centar Marković

Rana intervencija

Rana intervencija

Šta je rana intervencija?

Rana intervencija se odnosi na širok spektar aktivnosti dizajniranih sa ciljem da unaprede razvoj deteta, koje su usmerene ka potrebama svakog pojedinačnog deteta, i njegove porodice. Početak rane intervencije se obično dovodi u vezu sa periodom od rođenja, pa do pete godine (Ramey & Landesman-Ramey, 1998).

Zašto ranu intervenciju treba započeti u periodu od rođenja pa do pete godine?

Ranu intervenciju treba započeti u periodu od rođenja pa do pete godine života jer se smatra da u ovom vremenskom periodu mozak deteta ima veoma visoku sposobnost da se menja i prilagodjava pod uticajem iskustava i stimulacije. Rana intervencija se zasniva na uverenju da sa pružanjem podrške treba započeti što ranije, i da će detetov razvoj biti unapređen putem individualizovanih i specijalizovanih tretmana (Ramey & Landesman-Ramey, 1998).

Kome je namenjena rana intervencija?

Rana intervencija je namenjenja deci kod koje je ustanovljeno prisustvo izvesnih riziko faktora koji mogu nepovoljno uticati na razvoj. Na primer, to mogu biti prevremeno rođena deca, deca sa niskom porođajnom težinom, deca iz porodica niskog socioekonomskog statusa i sl. Rana intervencija je namenjena i deci sa dijagnostikovanim neurorazvojnim poremećajem, kao što su autizam, intelektualna ometenost i ADHD (Ramey & Landesman-Ramey, 1998). U program rane intervencije se uključuju i deca kod koje postoje nagoveštaji (rani znaci) prisustva određenog neurorazvojnog poremećaja.

Šta rana intervencija podrazumeva?

U uobičajenim okolnostima, rana intervencija podrazumeva uključivanje deteta u individualizovan i specijalizovan tretman, i podučavanje i savetovanje roditelja. Dodatno, detetu i porodici se mogu pružiti i druge usluge, poput medicinskih, socijalnih itd, ako za to postoji potreba (Ramey & Landesman-Ramey, 1998).

Kada treba započeti sa ranom intervencijom?

Opšte je prihvaćen stav da sa ranom intervencijom treba započeti odmah nakon detekcije ranih znakova neurorazvojnog poremećaja (npr. autizma, intelektualne ometenosti, ADHD-a, i dr.). Drugim rečima, i pre nego što se postavi konačna dijagnoza neurorazvojnog poremećaja. Važno je napomenuti da od pojave prvih znakova neurorazvojnog poremećaja, pa do postavljanja konačne dijagnoze, može proći najmanje jedna, pa i više godina. Zbog toga bi izostanak podrške tokom ovog perioda, mogao imati negativan uticaj na razvoj deteta i na ishod neurorazvojnog poremećaja.

Kakvi su efekti rane intervencije?

Dosadašnja istraživanja pružaju jasne dokaze o pozitivnim efektima rane intenzivne bihevioralne intervencije (early intensive behavioural interventionEIBI) (Rogers et al., 2020; Sallows & Graupner, 2005; Smith, Groen & Wynn, 2000), i tretmana koji objedinjuje razvojni i bihevioralni pristup (npr. Early Start Denver ModelESDM) (Dawson at al., 2010; Dawson et al., 2012; Rogers et al., 2020), kod dece sa autizmom. Bihevioralne intervencije su se pokazale kao izuzetno efikasne i u slučaju dece sa intelektualnom ometenošću (Eldevik, Jahr, Eikeseth, Hastings & Hughes, 2010; Ho, Perry & Koudys, 2020), i dece sa ADHD-om (Evans, Owens, Wymbs & Ray, 2017). Pozitivni efekti rane intervencije kod sve tri grupe dece se ogledaju kako u sticanju različitih veština, tako i ublažavanju kliničke slike autizma, intelektualne ometenosti i ADHD-a.

Još ponešto o ranoj intervenciji

Šta su rana intenzivna bihevioralna intervencija, i tretman koji objedinjuje razvojni i bihevioralni pristup? Kakvi su efekti njihove primene u ranoj intervenciji kod dece sa autizmom? Zašto je rana intervencija od velikog značaja za decu sa intelektualnom ometenošću, i decu sa ADHD-om? Koje su karakteristike efikasnih programa rane intervencije? Kojim veštinama treba podučavati decu sa autizmom, i koje oblasti razvoja treba osnaživati? Koliko rana intervencija treba da bude intenzivnna? Kakva je uloga roditelja u ranoj intervenciji? Odgovore na ova pitanja možete da pronađete u našem autorskom tekstu pod nazivom Rana intervencija kod dece sa autizmom, intelektualnom ometenošću i ADHD-om.

Rana intervencija u Centru Marković

U našem Centru, podršku u oblasti rane intervencije pružamo deci kod koje postoje nagoveštaji (rani znaci) prisustva autizma, intelektualne ometenosti, ADHD-a ili kašnjena u razvoju bilo koje prirode, kao i deci sa već postavljenom dijagnozom nekog od pomenutih neurorazvojnih poremećaja. S obzirom na to da smo pobornici rane intervencije zasnovane na dokazima, podršku deci i njihovim porodicama, zasnovali smo na primeni bihevioralnih intervencija, i intervencija koje objedinjuju razvojni i bihevioralni pristup.

Literatura 

  • Dawson, G., Jones, E. J., … & Webb, S. J. (2012). Early behavioral intervention is associated with normalized brain activity in young children with autism. Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry51(11), 1150-1159.
  • Dawson, G., Rogers, S., Munson, J.,… & Varley, J. (2010). Randomized, controlled trial of an intervention for toddlers with autism: the Early Start Denver Model. Pediatrics125(1), e17-e23.
  • Eldevik, S., Jahr, E., Eikeseth, S., Hastings, R. P., & Hughes, C. J. (2010). Cognitive and adaptive behavior outcomes of behavioral intervention for young children with intellectual disability. Behavior Modification34(1), 16-34.
  • Evans, S. W., Owens, J. S., Wymbs, B. T., & Ray, A. R. (2017). Evidence-based psychosocial treatments for children and adolescents with attention deficit/hyperactivity disorder. Journal of Clinical Child & Adolescent Psychology47(2), 157-198.
  • Ho, H., Perry, A., & Koudys, J. (2021). A systematic review of behavior analytic interventions for young children with intellectual disabilities. Journal of Intellectual Disability Research65(1), 11-31.
  • Ramey, C. T., & Ramey, S. L. (1998). Early intervention and early experience. American Psychologist53(2), 109-120.
  • Rogers, S. J., Yoder, P., Estes, A., Warren, Z., McEachin, J., Munson, J., … & Whelan, F. (2020). A multisite randomized controlled trial comparing the effects of intervention intensity and intervention style on outcomes for young children with autism. Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry, 58(9), 853-865.
  • Sallows, G. O., & Graupner, T. D. (2005). Intensive behavioral treatment for children with autism: Four-year outcome and predictors. American Journal on Mental Retardation110(6), 417-438.
  • Smith, T., Groen, A. D., & Wynn, J. W. (2000). Randomized trial of intensive early intervention for children with a pervasive developmental disorder. American Journal on Mental Retardation105(4), 269-285.
Exit mobile version