Rana detekcija autizma i drugih neurorazvojnih poremećaja

Rana detekcija autizma i drugih neurorazvojnih poremećaja je moguća praćenjem razvoja dece, i sprovođenjem razvojnog skrininga. Američka akademija pedijatara preporučuje da sva deca, tokom posete pedijatru, budu podvrgnuta razvojnom skriningu u 9-om, 18-om i 30-om mesecu života. Kod sve dece bi u 18-om i 24-om mesecu trebalo sprovesti i skrining autizma (Lipkin, Macias & AAP Council on Children with Disabilities, Section on Developmental and Behavior Pediatrics, 2020).

Kada treba obaviti skrining autizma?

U cilju rane detekcije neurorazvojnih poremećaja, Američka akademija pedijatara (American Academy of Pediatrics) preporučuje da sva deca, tokom posete pedijatru, budu podvrgnuta razvojnom skriningu u 9-om, 18-om i 30-om mesecu života, uključujući i decu kod koje je tokom praćenja razvoja primećeno odstupanje u odnosu na orijentacione norme razvoja. Kod sve dece bi u 18-om i 24-om mesecu trebalo sprovesti i skrining autizma (Lipkin, Macias & AAP Council on Children with Disabilities, Section on Developmental and Behavior Pediatrics, 2020).

Šta je cilj skrininga autizma?

Skrining autizma ima za cilj da detektuje decu kod koje su prisutni rani znaci autizma. U Tabeli 1 su prikazani znaci autizma u prvoj, drugoj i trećoj godini zivota, na osnovu kojih je moguće razlikovati decu sa autizmom, u odnosu na decu neurotipičnog razvoja i decu sa teškoćama u razvoju druge prirode (Chawarska & Volkmar, 2005).

Koji su to rani znaci autizma?

U prilogu Tabele 1 nalaze se video snimci, koji su naše autorsko deo. Na njima su prikazani uobičajeni načini ispoljavanja imitacije, simboličke igre, iniciranja zajedničke pažnje i reagovanja na zajedničku pažnju, kod dece neurotipičnog razvoja, tokom druge godine života. Video snimci uglavnom datiraju iz 18-og meseca života. Ovaj uzrast je odabran upravo zbog toga što je prema Američkoj akademiji pedijatara, 18-i mesec uzrast kada bi trebalo kod sve dece sprovesti inicijalni skrining autizma. Sve sposobnosti koje su prikazane na video snimcima, su kod dece neurotipičnog razvoja uveliko prisutne na uzrastu od 18 meseci. Njihov izostanak ili izuzetno retko ispoljavanje na ovom uzrastu, može ukazivati na prisustvo autizma.

Kojoj deci treba učestalije pratiti rani razvoj?

Skrining autizma bi, u bilo kom uzrastu, trebalo sprovesti i kod dece, za koju je tokom praćenja razvoja, od strane pedijatra ili roditelja, iskazana bojazan u pogledu socijalnog razvoja (Lipkin et al., 2020). Posebno se preporučuje učestalije praćenje ranog razvoja dece koja imaju starijeg brata, odnosno stariju sestru sa autizmom, s obzirom na to da imaju značajno veći rizik za dijagnostikovanje autizma ili nekog drugog neurorazvojnog poremećaja, u odnosu na decu koja nemaju bliske srodnike sa autizmom. Takođe, ovu decu bi obavezno trebalo podvrgnuti skrininingu za autizam u 18-om i 24-om mesecu (Zwaigenbaum et al., 2015).

Na koji način se detektuju rani znaci autizma?

Rana detekcija autizma kod dece iz opšte populacije je moguća primenom skrining instrumenata, od kojih su se neki pokazali kao veoma pouzdanim za utvrđivanje prisustva ranih znakova autizma. Pojedini skrining instrumenti se koriste na uzrastu od 18-og do 24-og meseca života deteta, dok su neki predviđeni za decu starosti od 16 do 30 meseci. Instrumente popunjavaju roditelji/staratelji, ili stručnjak, tokom razgovora sa roditeljima. Interpretacija rezultata je relativno brza, s obzirom na to da postoje jasno definisani kriterijumi u odnosu na koje se procenjuje stepen rizika za autizam. U Srbiji, razvojni skrining autizma nije Zakonom obavezan. Osim za autizam, postoje i skrining instrumenti koji su namenjeni za detekciju dece sa atipičnim razvojem u oblasti komunikacionih, kognitivnih, socijalnih, emocionalnih, motoričkih i adaptivnih veština, počevši od rođenja, pa sve do šeste godine života.

Kako treba postupiti ako su kod deteta prisutni rani znaci autizma?

Američka akademija pedijatara nalaže da svu decu kod koje se, tokom razvojnog skrininga, ustanovi prisustvo ranih znakova autizma, odmah treba uputiti na detaljnu kliničku procenu, koja će pokazati da li dete zadovoljava kriterijume za postavljanje dijagnoze autizma, ili ne. Decu sa ranim znacima autizma, i pre utvrdjivanja konačne dijagnoze, treba uključiti u program rane intervencije (Lipkin et al., 2020). Na detaljnu dijagnostičku procenu i ranu intervenciju, treba uputiti i decu sa nepovoljnim rezultatima skrininga u bilo kojoj oblasti razvoja.

Skrining autizma u Centru Marković

U našem Centru je moguće obaviti skrining autizma i skrining celokupnog razvoja dece. Koristimo pouzdane skrining instrumente koji su preporučeni od strane relevantnih organizacija i ustanova u svetu. Osim toga, pružamo i mogućnost savetovanja u pogledu rezultata skrininga, i u odnosu na sva druga pitanja koja su od značaja za dete i porodicu.

Tabela 1 – Rani znaci autizma


Socijalne interakcije

Komunikacija

Stereotipno ponašanje

Prva godina

  • Ograničena sposobnost da predvidi da će biti uzeto u ruke (ne pruža ruke ka osobi koja mu prilazi).

  • Retko gleda u druge ljude.

  • Slabo interesovanje za interaktivne igre.

  • Retko ispoljavanje emocija prema poznatim osobama.

  • Sklonost ka osamljivanju.

  • Slabo se odaziva na ime.

  • Retko gleda u predmet koji drži druga osoba.

  • Ekscesivno stavljanje predmeta u usta.

  • Averzija prema socijalnom dodiru.

Druga i treća godina

  • Izostanak kontakta pogledom.

  • Poteškoće sa socijalnim referenciranjem.

  • Smanjeno interesovanje za drugu decu.

  • Retka pojava socijalnog osmeha.

  • Retko gledanje drugih osoba.

  • Ograničen opseg facijalne ekspresije.

  • ⃰ Retko deljenje emocija i zadovoljstva sa drugima (video 3, video 4, video 5, video 9).

  • Manjak interesovanja za interaktivne igre.

  • Ograničena funkcionalna igra.

  • Izostanak igara pretvaranja (video 1).

  • Nedostatak motorne imitacije (video 2).

  • Niska učestalost verbalne i neverbalne komunikacije.

  • * Izostanak deljenja interesovanja sa drugim osobama putem: pokazivanja kažiprstom (video 3), pokazivanja prinošenjem predmeta (video 4), i davanja predmeta (video 5, video 9).

  • Slabo se odaziva na ime.

  • ** Izostanak adekvatne reakcije na komunikativne gestove drugih osoba, poput pokazivanja kažiprstom (video 6), pokazivanje prinošenjem predmeta, i davanje predmeta.

  • Koristi druge osobe kao sredstva.

  • Neobična vokalizacija. 

  • Neobični pokreti šakama i prstima.

  • Neodgovarajuća upotreba predmeta.

  • Repetitivna interesovanja/igra.

  • Neobična senzorna ponašanja (hipo ili hipersenzitivnost na zvukove, teksture, ukuse, vizuelne stimuluse). 

⃰ Iniciranje zajedničke pažnje; ⃰  ⃰ Reagovanje na zajedničku pažnju

Literatura

  • Chawarska, K. & Volkmar, F. (2005). Autism in infancy and early childhood. In F. R. Volkmar, R. Paul, A. Klin & D. Cohen (Eds.), Handbook of Autism and Pervasive Developmental Disorders (3rd edition, pp. 223-246). Volume 1: Diagnosis, Development, Neurobiology, and Behavior. John Wiley & Sons, Inc.
  • Kasari, C., Freeman, S., & Paparella, T. (2006). Joint attention and symbolic play in young children with autism: a randomized controlled intervention study. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 47(6), 611-620.
  • Koegel, L. K., Koegel, R. L., Ashbaugh, K., & Bradshaw, J. (2014). The importance of early identification and intervention for children with or at risk for autism spectrum disorders. International Journal of Speech-Language Pathology, 16 (1), 50-56.
  • Lipkin, P. H., & Macias, M. M. & AAP Council on Children with Disabilities, Section on Developmental and Behavioral Pediatrics (2020). Promoting optimal development: identifying infants and young children with developmental disorders through developmental surveillance and screening. Pediatrics, 145(1), e20193449
  • Mundy, P., Delgado, C., Block, J., Venezia, M., Hogan, A., & Seibert, J. (2003). Early social communication scales (ESCS). Coral Gables, FL: University of Miami.
  • Zwaigenbaum, L., Bauman, M. L., Choueiri, R., Kasari, C., Carter, A., Granpeesheh, D., … & Pierce, K. (2015). Early intervention for children with autism spectrum disorder under 3 years of age: recommendations for practice and research. Pediatrics, 136 (Supplement 1), S60-S81.