Telepraksa

Šta je telepraksa?

Telepraksa predstavlja primenu različitih onlajn platformi, softvera i aplikacija u cilju pružanja terapeutskih i savetodavnih usluga deci sa teškoćama u razvoju i njihovim porodicama, u realnom vremenu, kada je iz bilo kog razloga onemogućen rad „licem u lice“. Pojedini autori telepraksu definišu kao primenu komunikacionih tehnologija za pružanje terapeutskih i savetodavnih usluga, osobama koje žive u udaljenim geografskim područjima (Dudding, 2009). Iako je udaljenost između pružaoca usluga i korisnika usluga svakako značajan razlog za primenu teleprakse, važno je reći da postoje i drugi, ne manje važni razlozi za njenu primenu o kojima će biti reči u nastavku teksta. Skajp (Skype) i Zum (Zoom) su primeri aplikacija koje se često koriste za primenu teleprakse.

Telepraksa u Centru Marković

U našem Centru, putem teleprakse pružamo podršku deci sa autizmom, intelektualnom ometenošću, poremećajem socijalne komunikacije, razvojnim poremećajima pažnje udruženim sa hiperaktivnošću, specifičnim smetnjama u učenju, kao i deci koja iz bilo kojih drugih razloga imaju potrebu za podrškom tokom razvoja i učenja. U cilju pružanja podrške koja je primerena potrebama deteta i porodice, telepraksu koristimo i u savetodavnom radu sa porodicom deteta.

Kako izgleda sinhronizovana telepraksa?

Telepraksa može biti sinhronizovana i asinhronizova (Simacek, Elmquist, Dimian & Reichle, 2020). Sinhronizovana telepraksa podrazumeva da defektolog savetodavne i terapeutske usluge pruža u realnom vremenu (interakcija „uživo“) putem onlajn platforme ili aplikacije koja ima mogućnost video poziva. Prednost sinhronizovane teleprakse je u tome što defektolog može davati instrukcije, povratne informacije i savete direktno detetu, porodici i drugim osobama, s obzirom na to da sa njima komunicira u realnom vremenu (Simacek et al., 2020).

Kako izgleda asinhronizovana telepraksa?

Asinhronizovana telepraksa otprilike izgleda ovako: roditelji, na primer, mogu snimiti svoje dete dok pokušava da uradi neki zadatak, dok se igra, komunicira sa drugim osobama i u svim drugim situacijama sa kojima dete ima poteškoće. Potom video snimak šalju defektologu koji ga detaljno  analizira. Na osnovu analize, defektolog definiše ciljeve tretmana i prioritete medju njima, kao i čitav set povratnih informacija, smernica i strategija kako bi porodica na optimalan način podsticala razvoj deteta. Prednost asinhronizovane teleprakse je u tome što defektolog može imati uvid u funkcionisanje i ponašanje deteta u periodima dana, kao što su odlazak na spavanje, pranje zuba, oblačenje, hranjenje i sl. (Simacek et al., 2020).

Kako je nastala potreba za telepraksom?

Potreba za telepraksom je nastala iz nekoliko razloga. Naime, mnoga deca sa teškoćama u razvoju poput autizma, intelektualne ometenosti i sl., žive u mestima u kojima su usluge rane intervencije i specijalne edukacije slabo razvijene, ili čak i ne postoje. Svakodnevno putovanje do neke od ustanova koje pružaju pomenute usluge praćeno je velikim troškovima prevoza, pri čemu roditelji često imaju potrebu da odsustvuju s posla, ili da imaju skraćeno radno vreme. Značajan broj dece sa autizmom, intelektualnom ometenošću i drugim poremećajima, ima i neka hronična medicinska stanja i problematično ponašanje (npr. agresija, samopovređivanje, nesaradljivost i sl.). Iz tog razloga putovanje do udaljenih mesta može predstavljati veliki izazov za dete i njegovu porodicu.

Telepraksa i COVID 19

Primena teleprakse u pružanju terapeutskih i savetodavnih usluga je posebno dobila na značaju tokom aktuelne pandemije COVID-a 19. Trenutno, veliki broj univerzitetskih centara, klinika, instituta i organizacija u svetu putem teleprakse nudi usluge rane detekcije, dijagnostike, rane intervencije, specijalne edukacije i savetovanja, porodicama dece sa autizmom, intelektualnom ometenošću i drugim neurorazvojnim poremećajima.

Koje su koristi teleprakse?

Pojedina istraživanja (npr. Langkamp, McManus & Blakemore, 2015) pronalaze da roditelji dece sa autizmom, intelektualom ometenošću, cerebralnom paralizom i drugim poremećajima, u telepraksi vide brojne benefite. Pre svega, troškovi prevoza su značajno manji, ili uopšte i ne postoje. S obzirom na to da se usluge pružaju u porodičnom domu, roditelji imaju manju potrebu da odsustvuju sa posla, ili da imaju skraćeno radno vreme. Istovremeno, i deca i roditelji su manje izloženi stresu, jer je za većinu njih, putovanje do udaljenih ustanova veoma stresogeno. Pored uštede vremena i troškova prevoza, roditelji dece sa autizmom kao benefite teleprakse prepoznaju još i mogućnost fleksibilnog rasporeda održavanja tretmana i savetovanja, kao i to što se pomenute usluge pružaju u porodičnom okruženju. Osim toga, kroz aktivnu uloga u implementaciji tretmana uz superviziju defektologa, roditelji stiču znanja i veštine za rad sa detetom (Casale, Stainbrook, Staubitz, Weitlauf & Juarez, 2017).

Šta roditelji mogu da nauče putem teleprakse?

Roditelji dece sa autizmom, učitelji i druge osobe, putem teleprakse mogu da se edukuju za primenu bihevioralnih strategija i tehnika (npr. podučavanje diskriminativnim nalozima, analiza zadatka, ulančavanje, vremensko odlaganje, podrška i sl.) tokom podučavanja dece različitim akademskim, komunikacionim, socijalnim, motoričkim i dnevnim životnim veštinama.  Primenom teleprakse, roditelji i druge osobe mogu se sasvim uspešno edukovati i u pogledu sprovođenja programa rane intervencije u porodičnom okruženju deteta sa autizmom, a koji su usmereni ka osnaživanju socijalne motivacije, socijalne angažovanosti, socijalnog funkcionisanja, zajedničke pažnje, imitacije, i neverbalne i verbalne komunikacije (Boisvert, Lang, Andrianopoulos & Boscardin, 2010; Simacek et al., 2020; Nealy, Rispoli, Gerow & Hong, 2016). Uz pomoć teleprakse roditelji i druge osobe se mogu uspešno osposobiti da procenjuju funkciju problematičnog ponašanja dece sa autizmom i drugim neurorazvojnim poremećajima, i da primenjuju strategije i tehnike za njegovu eliminaciju (Ferguson, Craig & Dounavi, 2018).

Ko još može imati koristi od teleprakse?

Važno je napomenuti da se i roditelji dece sa drugim neurorazvojnim poremećajima, poput intelektualne ometenosti, razvojnih poremećaja pažnje udruženim sa hiperaktivnošću, specifičnih smetenji u učenji itd., putem telepraske mogu veoma uspešno edukovati za primenu bihevioralnih intervencija i programa rane intervencije u radu sa svojom decom. I sam stručnjak putem teleprakse ima mogućnost da posmatra problematično ponašanje deteta kako bi uočio razloge ispoljavanja, ali i da intervjuiše roditelje kako bi dobio dodatne informacije. Nakon toga stručnjak može da definiše strategije i tehnike koje će roditelji i druge osobe ubuduće primenjivati, kako bi smanjili učestalost ispoljavanja problematičnog ponašanja, ili kako bi ga u potpunosti eliminisali. I na kraju, putem teleprakse, stručnjak može pružati savetodavne usluge osoblju škole prilikom izrade individualnog obrazovnog plana (IOP).

Literatura

  • Boisvert, M., Lang, R., Andrianopoulos, M., & Boscardin, M. L. (2010). Telepractice in the assessment and treatment of individuals with autism spectrum disorders: A systematic review. Developmental Neurorehabilitation, 13(6), 423-432.
  • Casale, E. G., Stainbrook, J. A., Staubitz, J. E., Weitlauf, A. S., & Juarez, A. P. (2017). The promise of telepractice to address functional and behavioral needs of persons with autism spectrum disorder. In R. M. Hodapp & D. J. Fidler (Eds.), International Review of Research in Developmental Disabilities (Vol. 53, pp. 235-295). Academic Press.
  • Dudding, C. C. (2009). Digital videoconferencing: Applications across the disciplines. Communication Disorders Quarterly, 30(3), 178-182.
  • Ferguson, J., Craig, E. A., & Dounavi, K. (2019). Telehealth as a model for providing behaviour analytic interventions to individuals with autism spectrum disorder: A systematic review. Journal of Autism and Developmental Disorders, 49(2), 582-616.
  • Langkamp, D. L., McManus, M. D., & Blakemore, S. D. (2015). Telemedicine for children with developmental disabilities: a more effective clinical process than office-based care. Telemedicine and e-Health, 21(2), 110-114.
  • Neely, L., Rispoli, M., Gerow, S., & Hong, E. R. (2016). Preparing interventionists via telepractice in incidental teaching for children with autism. Journal of Behavioral Education, 25(4), 393-416.
  • Simacek, J., Elmquist, M., Dimian, A. F., & Reichle, J. (2020). Current trends in telehealth applications to deliver social communication interventions for young children with or at risk for autism spectrum disorder. Current Developmental Disorders Reports, 1-9.