Naše višegodišnje iskustvo u radu sa decom sa teškoćama u razvoju i njihovim roditeljima, pokazuje da roditelji po pravilu nisu u dovoljnoj meri upoznati sa razvojem i značajem gestovne komunikacije, posebno tokom prve dve godine života. Iako gestovna komunikacija nesumnjivo ima veliki uticaj na razvoj govorno-jezičkih veština i socijalne kognicije, naš razlog za bavljenje ovom temom je pre svega značaj koji gestovna komunikacija ima za ranu detekciju autizma.
Pre nego što počnu da govore, deca komuniciraju uz pomoć gestova. Uspostavljanje kontakta pogledom je među prvim gestovima koje dete koristi kada od drugih osoba zahteva neki predmet, ili kada želi da podeli svoje interesovanje sa drugima. U periodu od oko 9-og do 14-og meseca, deca su sposobna da komuniciraju i uz pomoć različitih drugih gestova, kao što su pokazivanje kažiprstom (tkz. pokazni gest), pokazivanje prinošenjem objekta i davanje objekta. Pomenuti gestovi mogu imati protoimperativnu i protodeklarativnu funkciju (Lawton & Kasari, 2013).
U tabeli koja sledi (Tabela 1), objasnili smo značenje ovih dveju funkcija gestovne komunikacije, kao i osnovne razlike između protoimperativnog i protodeklarativnog gesta.
Gestovi:
Pokazivanje kažiprstom
Pokazivanje prinošenjem objekta
Davanje objekta
Protoimperativna funkcija | Protodeklarativna funkcija |
Protoimperativna funkcija: Dete koristi gestove u funkciji zahtevanja od druge osobe da za njega uradi nešto konkretno (Lawton & Kasari, 2013). Npr. da mu dohvati igračku; da ga odvede na tobogan; otvori frižider i da mu sok; otvori čokoladnu bananicu ili kutiju sa igračkom. | Protodeklarativna funkcija: Dete koristi gestove u funkciji deljenja interesovanja za objekte i događaje sa drugom osobom (Lawton & Kasari, 2013). Npr. pokazuje mami na goluba, kako bi ga i mama videla; po povratku iz prodavnice igračaka, prinosi i pokazuje mami novu loptu, kako bi je i ona videla; donosi i daje tati lutku koju je pronašlo u kutiji sa igračkama, kako i bi tata video kakvu je lutku pronašlo. |
Kada pomenuti gestovi imaju protoimperativnu funkciju, nazivamo ih protimperativnim gestovima. | Kada pomenuti gestovi imaju protodeklarativnu funkciju, nazivamo ih protodeklarativnim gestovima ili gestovima zajedničke pažnje. |
Protoimperatini gest predstavlja odraz detetove želje za određenim predmetom, odnosno za određenom namirnicom ili aktivnošću (Clements & Chawarska, 2010). | Protodeklarativni gest predstavlja odraz detetove želje za deljenjem interesovanja i iskustava sa drugim osobama (Clements & Chawarska, 2010). |
Fraza koja bi bila ekvivalentna protoimperativnom gestu bi bila „Ja želim to“ (Bates, Benigni, Bretherton, Camaioni &Volterra, 1979, prema Mundy, 2016). | Fraza koja bi bila ekvivalentna protodeklarativnom gestu bi bila „Vidi to“ (Bates, Benigni, Bretherton, Camaioni &Volterra, 1979, prema Mundy, 2016). |
Između 8-og 9-og meseca života, dete počinje da koristi pomenute gestove u funkciji zahtevanja od drugih osoba da za njega urade nešto konkretno (Smith-Gabig, 2013a). | Između 8-og i 9-og meseca života, dete počinje da koristi pomenute gestove u funkciji deljenje interesovanja i iskustava sa drugim osobama (Smith-Gabig, 2013b). |
U Tabeli 2 koja sledi, dati su brojni primeri upotrebe gestova (pokazivanje kažiprstom, pokazivanje prinošenjem objekta, davanje objekta) u svakodnevnim situacijama. Tekst iz tabele koji se odnosi na funkciju gestova pomoći će vam da bolje razumete razloge upotrebe gestova u konkretnim primerima, a i da lakše uočite razliku između protoimperativne i protodeklarativne funkcije gestova. Na početku smo već istakli da je naš primarni motiv za pisanje ovog teksta, značaj koji gestovna komunikacija ima za ranu detekciju autizma. Posebno napominjemo da je uzrast od 18 meseci za „virtuelno“ dete iz primera, namerno odabran. Razlog leži u činjenici da je to period u kojem bi, prema Američkoj akademiji pedijatara (American Academy of Pediatrics), trebalo po prvi put sprovesti skrining autizma kod sve dece iz opšte populacije (Lipkin, Macias & AAP Council on Children with Disabilities, Section on Developmental and Behavior Pediatrics, 2020). Deca neurotipičnog razvoja na uzrastu od 18 meseci, u svakodnevnoj komunikaciji uveliko koriste gestove (naizmeničo usmeravanje pogleda između druge osobe i objekta/događaja, pokazivanje kažiprstom, pokazivanje prinošenjem objekta i davanje objekta), u protoimperativnoj i protodeklarativnoj funkciji. Za ranu detekciju autizma, od posebnog značaja su gestovi koji imaju protodeklarativnu funkciju (tkz. protodeklarativni gestovi ili gestovi zajedničke pažnje). Svakako da se sumnja na prisustvo autizma ne zasniva samo na odsustvu protodeklarativnih gestova, već na detekciji prisustva i drugih znakova autizma. Međutim, i pored toga, razvoj protodeklarativne funkcije gestova, ima nesumnjivo ogroman značaj za ranu detekciju autizma.
Tabela 2 – Vrste gestova i njihova funkcija
Vrsta gesta: Pokazivanje kažiprstom (video 7) | Funkcija gesta: Protoimperativna |
Dete, staro 18 meseci, je poželelo da se igra sa igračkom, koju ne može samo da dohvati, jer se nalazi na visokoj polici. Kako bi došlo do igračke, dete mami ili tati kažiprstom pokazuje na igračku. | Dete ima želju za igračkom, pa pomenutim gestom zahteva od mame ili tate da mu dohvate igračku. |
Dete na uzrastu od 18 meseci, šeta kroz park sa mamom i tatom. Ugledalo je tobogan, i poželelo je da se spusti niz njega. S obzirom na to da ga mama drži za jednu ruku, kažiprstom druge ruke pokazuje mami i tati ka toboganu, pri čemu i telom naginje u njegovom pravcu. | Ugledavši tobogan, kod deteta se javila želja da se na njemu igra. Gestom koji koristi, dete u stvari zahteva od roditelja da ga odvedu to tobogana. S obzirom na to da dete telom naginje u njegovom pravcu, jasno je da želi da se igra na toboganu, i da je to upravo bio razlog zbog kojeg je pokazalo na tobogan. |
Dete na uzrastu od 18 meseci, želi sok koji se nalazi u frižideru, koji ne može da otvori. Kako bi došlo do soka, dete će kažiprstom pokazati na frižider. | Dete ima želju za sokom koji se nalazi u frižideru. Pokazivanjem kažiprstom na frižider, dete drugim osobama stavlja do znanja da hoće da mu otvore frižider kako bi došlo do soka. |
Vrsta gesta: Pokazivanje kažiprstom (video 3) | Funkcija gesta: Protodeklarativna |
Dete od 18 meseci i roditelji šetaju ulicom. Odjednom, ulicom prolazi autobus. Dete, samoinicijativno, kažiprstom pokazuje na autobus, istovremeno usmeravajući pogled sa autobusa ka roditeljima, pa opet na autobus. | Dete svoju zainteresovanost za događaj (prolazak autobusa) koji trenutno proživljava, želi da podeli sa mamom i tatom. Time što uporedo sa pokazivanjem na autobus, dete usmerava pogled i ka maminom i tatinom licu, jasno stavlja do znanja da baš njima želi da skrene pažnju na autobus koji prolazi. Pri tome, dete ni na koji način ne negoveštava da bi pokazivanje ka autobusu reprezentovalo njegovu želju da se u datom trenutku vozi autobusom (npr. ne naginje telom ka autobusu, i sl.). Naprotiv, dete mirno nastavlja da šeta ulicom. Ono je samo želelo da mami i tati skrene pažnju na nešto što je njemu u datom trenutku bilo zanimljivo, i tako podeli svoje iskustvo sa njima. |
Dete od 18 meseci šeta parkom sa mamom i tatom. Ugledalo je decu koja se spuštaju niz tobogan. Samoinicijativno, kažiprstom pokazuje u pravcu tobogana i dece, istovremeno usmeravajući pogled sa tobogana ka maminom i/ili tatinom licu. Dete pri tome ne pokušava da ode to tobogana, niti pokušava da usmeri kretanje roditelja ka toboganu (ako ga roditelji drže za ruku). | Tobogan i deca koja se igraju na njemu su se detetu učinili zanimljivim. Ovaj zanimljiv događaj koji trenutno iskušava, želi da podeli sa mamom i tatom. Pažnju svojih roditelja ka toboganu i deci skreće uz pomoć pokazivanja kažiprstom, a istovremeni pogled ka njihovim licima, jasno ukazuje na to da je gestom pokazivanja kažiprstom, dete imalo nameru da svoje zanimljivo iskustvo podeli sa roditeljima. Dete pri tome, ne naginje telom ka toboganu, niti usmerava kretanje roditelja ka njemu. Dete ne želi na tobogan. Ono je samo želelo da mami i tati skrene pažnju na nešto što mu se učinilo zanimljivim. Drugim rečima, da podeli svoje zanimljivo iskustvo sa njima. |
Vrsta gesta: Davanje (video 8) | Funkcija gesta: Protoimperativna |
Dete od 18 meseci je dobilo čokoladnu bananicu. Želi da je pojede, ali ne ume samo da je otvori. Prilazi mami, tati ili drugoj bliskoj osobi i daje joj/mu čokoladnu bananicu kako bi je mama ili tata otvorili. Dok čeka da se krem bananica otvori, dete stoji pored roditelja. | Razlog zbog kojeg je dete prišlo roditeljima, i iniciralo gest davanja je potreba za pomoći pri otvaranju krem bananice. Tim gestom je dete jasno stavilo do znanja svojim roditeljima da želi da mu otvore krem bananicu kako bi je pojelo. |
Vrsta gesta: Davanje (video 5) | Funkcija gesta: Protodeklarativna |
Dete od 18 meseci je u prodavnici igračaka sa tatom. Od tate je na poklon dobilo loptu. Nakon povratka kući, dete samoinicijativno prilazi mami i daje joj loptu, istovremeno usmeravajući pogled sa lopte ka njenom licu. Kada je pogledala loptu, mama je detetu vratila loptu. | Detetu nije potrebna nikakva mamina pomoć u vezi sa loptom, tako da „poziv u pomoć“ nije razlog davanja lopte mami. Dete u stvari želi da sa mamom podeli lepo iskustvo koje je nedavno iskusilo, a to je dobijanje nove lopte. Davanjem lopte mami, dete usmerava maminu pažnju ka predmetu koji je mu je trenutno veoma zanimljiv i interesantan. Na taj način, ono deli svoje trenutno interesovanje sa mamom. |
Vrsta gesta: Davanje (video 9) | Funkcija gesta: Protodeklarativna |
Mama i tata su detetu koje ima 18 meseci, kupili novu igračku. Radi se o kockama različitih boja koje se nalaze u kantici. Čim su stigli kući, dete je poželelo da se igra sa kockama. U jednom trenutku, učinilo mu se zanimljivim da iz daljine, jednu po jednu kockicu ubacuje u kanticu. Tata samo posmatra igru, i obavezno pohvali dete kada uspe da ubaci kocku u kanticu. Ne traži da mu dete daje kockice kako bi ih i on ubacivao, već dopušta da se dete igra samo. Sve vreme dete je veoma srećno. U jednom trenutku tokom igre, dete samoinicijativno daje tati jednu kocku pokazujući mu na kanticu. Tata uzima kocku i ubacuje je u kanticu. Potom to isto čini i dete. I tako još koji put. | Očigledno je da dete ume i samo da se igra sa igračkom koju je dobilo od mame i tate. Njemu nije potrebna tatina pomoć, jer ubacivati kocke u kanticu sa širokim otvorom je vrlo lako. Davanjem kockice, dete u stvari uključuje tatu u svoju igru, i na taj način deli sa njim svoje trenutno interesovanje. Dakle, razlog davanje kockice tati nije potreba za bilo kakvom pomoći, nego želja deteta sa tatom podeli jedno zanimljivo iskustvo koje trenutno proživljava. |
Vrsta gesta: Pokazivanje prinošenjem | Funkcija: Protoimperativna |
Dete, staro 18 meseci, je na polici sa igračkama pronašlo igračku malih dimenzija, koja je upakovana u kutiji. Pokušava da je otvori, ali ne uspeva u tome. Prilazi mami, i ka njoj ispruža ruku (pokazivanje prinošenjem) u kojoj drži kutiju sa igračkom, naizmenično gledajući u mamino lice i kutiju. Kutiju joj ne daje, već je drži u ruci. S obzirom na to da je videla kako dete pokušava da otvori kutiju, ali da u tome ne uspeva, detetov gest mama tumači kao „poziv u pomoć“. Mama potom traži da joj dete da kutiju, kako bi je otvorila. | Očigledno je da je igračka koju je dete pronašlo, privukla njegovu pažnju. Verovatno želi da se sa njom igra ili da vidi kakva je igračka u pitanju, pa zbog toga pokušava da otvori kutiju. Međutim, u tome ne uspeva. Prilazi mami, i ka njoj ispruža ruku u kojoj drži igračku. Istovremenim pomeranjem pogleda sa maminog lica, ka kutiji, pa ponovo ka maminom licu, jasno stavlja do znanja mami da mu je potrebna pomoć. Dakle, pomenutim gestom, dete u stvari zahteva od mame da mu otvori kutiju sa igračkom. |
Vrsta gesta: Pokazivanje prinošenjem (video 4) | Funkcija gesta: Protodeklarativna |
Dete, staro 18 meseci, je sa mamom i tatom otišlo kod bake i deke. Baka i deka su detetu dali lutku, koju su mu upravo kupili. Dete dolazi do mame i tate, i ruku u kojoj drži lutku, samoinicijativno usmerava ka njima (pokazuje prinošenjem), istovremeno usmeravajući pogled sa lutke na mamino i tatino lice. | Dete je od bake i deke dobilo novu lutku. Zbog toga je veoma srećno, i sva njegova pažnja je trenutno usmerena ka lutki. Očigledno je da mu je lutka veoma interesantna i zanimljiva. Detetu nije potrebna mamina i tatina pomoć, jer sve u vezi lutke može samo da uradi. Ono im je u stvari prišlo i pokazalo lutku, zato što želi da mama i tata vide njegovu novu lutku. Želi da im skrene pažnju na igračku koju je upravo dobilo, a koja mu je tako interesantna. Želi da sa mamom i tatom podeli svoju radost, i prijatan događaj koji je neposredno iskusilo. |
Literatura:
- Clements, C., & Chawarska, K. (2010). Beyond pointing: Development of the “showing” gesture in children with autism spectrum disorder. Yale Review of Undergraduate Research in Psychology, 2, 1-11.
- Lawton, K. & Kasari, C. (2013). Joint attention. In F. R. Volkmar (Ed.). Encyclopedia of Autism Spectrum Disorders (pp. 1656-1658). New York: Springer.
- Lipkin, P. H., & Macias, M. M. & AAP Council on Children with Disabilities, Section on Developmental and Behavioral Pediatrics (2020). Promoting optimal development: identifying infants and young children with developmental disorders through developmental surveillance and screening. Pediatrics, 145(1), e20193449
- Mundy, P. C. (2016). Autism and Joint Attention: Development, Neuroscience, and Clinical Fundamentals. New York: The Guilford Press.
- Smith-Gabig, C. (2013a). Protoimperative. In F. R. Volkmar (Ed.). Encyclopedia of Autism Spectrum Disorders (pp. 2419-2420). New York: Springer.
- Smith-Gabig, C. (2013b). Protodeclarative. In F. R. Volkmar (Ed.). Encyclopedia of Autism Spectrum Disorders (pp. 2418-2419). New York: Springer